Posetila sam muzej savremene umetnosti u Beogradu, koji je simbol srpske i jugoslovenske umetnosti kao i dela savremenih umetnika, tom prilikom razgovarala sam sa istoričarem umetnosti i vodičem Mirkom Kokirem, na teme istorijata, aktuelnih izložbi, poseta, istaknutih umetnika i dela, aktiviteta i inkluzije ali i uticaja nadrealizma na prevazilaženje unutrašnjih i spoljašnjih sukoba.
Da li je na ovom mestu moguće naći utehu i nadahnuće za prevazilaženje ličnih teškoća i suočavanjem sa realnošću koja često nije onakva kako nam je predstavljena u bajkama dok smo bili mali? Da li je umetnost beg od realnosti ili način internalizacije dešavanja oko nas, između ostalog saznaćemo u ovom tekstu.
Istorijat muzeja savremene umetnosti
– Mirko recite nam nešto više o istorijatu muzeja kako bi smo približili čitaocima koji možda do sada nisu bili upoznati sa istim?
– Ideja o modernom osnivanju galerije započela je 50ih godina a početkom 60ih se zvanično osniva ali do otvaranja muzeja 20 oktobra 1965. godine naziv se menja u “Muzej savremene umetnosti”.
– Ideja je zapravo bila da muzej bude centrala za modernu i savremenu umetnost u Jugoslaviji u tom smislu u muzeju se čuva velika kolekcija umetničkih dela, dakle slika, skulptura, grafika, crteža, videa, fotografije jugoslovenskih autora a samim tim i srpskih autora sa početka 20og veka do danas, a pored kolekcije muzej ima i da kažemo najveći centar za umetničku dokumentaciju i biblioteku koji zapravo ima najbolju dokumentaciju o umetnicima i umetničkim zbivanjima u čitavoj Jugoslaviji.
Aktuelne izložbe i istaknuti savremeni umetnici
– Koliko mogu da primetim u samom muzeju kako mu i ime kaže, ima puno savremenih autora, moderene umetnosti i novijih pravaca, koji su to najistaknutiji?
– Tako je, muzej zapravo i izlaže i čuva dela umetnika poput Nadežde Petrović, Save Šumanovića, umetnika koji pripadaju ranoj moderni, čuvaju se dela avangardnih umetnika i u tom smislu je prošle godine otvorena izložba pod nazivom “Aktivitet sto godina nadrealizma”, izložba jednog avangardnog pravca i ovo je da kažem najveća izložba nadrealizma kod nas, jer muzej zapravo i čuva najveću kolekciju nadrealističke umetnosti kod nas a možda i šire i pored toga prate se čitavi umetnički opusi umetnika koji su stvarali u 20. veku, različiti pravci i pojave a izlažu se i savremeni umetnici koji sada stvaraju, mladi umetnici i tako dalje – ispričao je Mirko.
Moderna umetnost, apstrakcija, snovi i plodnost
Mirko mi je ispričao i jednu zanimljivost karakterističnu za slkarstvo Stevana Živadinovića, a to je da je recimo sliku ,Alge na vetru”, Stevan zapravo sanjao a zatim svoj san preneo na platno da i mi zavirimo u njegovu intimnu zemlju snova.
Voleo je da slika žene, tzv. “Jajne žene”, koje su simbol za plodnost, ženstvenost, hrabrost i seksualnost 20. veka, što nam govori o kontraverznim stavovima i avangardnim potezima koji su u korelaciji pre sa današnjom modernom nego tadašnjom epohom.
Poseta muzeju i nadahnuće
Šetajući kroz ovu divnu galeriju i uživajući u raznovrsnim slikama, fotografijama i poeziji, pitala sam Mirka da mi približi kolika je posećenost muzeja savremene umetnosti u Beogradu i zapravo istakne zbog čega bi moju čitaoci trebalo da ga posete, šta je ono čime bi mogli da se nadahnu?
– Poseta je dosta dobra, varira od dana do dana ali generalno dosta ljudi dolazi u muzej, dosta stranaca, dosta ljudi sada dolazi prvi put u muzej što je takođe interesantno, dosta dece dolazi, a aktiviteti i izložbe o kojima ćemo govoriti su razlog više za posetu i nadahnu.
Nadrealizam, dečiji aktivitet, inkluzija
Pitala sam Mirka i kako Beograd reaguje na savremenu umetnost?
– U muzeju pored izložbe “Aktivitet sto godina nadrealizma”, trenutno je aktuelna i izložba Milene Pavlović Barili, čini mi se da im je Milena Pavlović Barili u tom smislu poznatija i nekako češće dolaze da to pogledaju a nadrealizam je možda nerazumljiviji, ne bih rekao da nije cenjen ali manje shvaćen da. U suštini nekako dobro reaguju i na nadrealizam, jer sve ono što su radili nadrealisti može da se poveže sa današnjim trenutkom i sa današnjim problemima čoveka.
Potom smo prošli teme i poput školskih aktiviteta ali i inkluzije osetljivih grupacija:
– Deca koja dolaze sa školama dosta dobro reaguju, jer dosta stvari sa izložbe o nadrealizmu povezuju sa nekim svojim ličnim problemima, na primer nadrealisti su se bavili snovima tako da deca to lako povezuju sa svojim snovima.
Galerija "Dečiji snovi"
– Jedan deo galerije je posvećen pedagogiji nadrealizma tačnije nadrealizmu i deci, tako da ima raznih primera dečijih radova kroz izložbe, dešavali su se i dečiji aktiviteti tačnije dečiji klub gde su se deca korstila nadrealističnim tehnikama u stvaranju svojih radova ali ono što je takođe važno za ovu izložbu istaći jeste da kao deo aktiviteta imamo i saradnju sa različitim školama, udruženjima građana koji se bave edukacijom i radom sa osobama sa invaliditetom, tako da je bilo dosta programa za inkluziju osetljivih grupacija, slepih, slabovidih, gluvih, nagluvih a važno je istaknuti da je ovo i redak primer muzeja u Srbiji koji sadrži lift i olakšava kretanje po muzeju osobama sa invaliditetom.
Nivoi, izložbe i uloga muzeja u društvenom životu
– Recite mi Mirko koliko nivoa ima muzej i na kojim lokacijama se još nalazi?
– Muzej ima pet nivoa, koji pružaju mogućnost za postavljanje različitih izložbi koje se prepliću, u prostoru na Ušću muzej ima i galerije savremene umetnosti gde se izlažu dela savremenih umetnika a pored toga postoji i galerija “Legat” Milice Zorić, Rodoljuba Čolakovića na Dedinju, koji je takođe aktivan što se tiče izlaganja.
O važnosti i ulozi muzeja u sistemu istitucija i životima građana, Mirko mi je rekao:
– Uloga muzeja u društvenom životu, pa muzej svakako ima važnu ulogu u tom sistemu savremene umetnosti i jeste jedan od najvažnijih institucija, ne samo za savremenu umetnost većjedna od najvažnijih institucija u muzejskom smislu. Od samog svog početka nalazi se na vrlo važnoj poziciji. Što se tiče značaja za društvo, svakako muzej baštini i čuva tu najveću kolekciju jugo-srpske umetnosti 20/21. veka, ali čini mi se da se muzej trudi i možda uspeva da publiku oslobodi od straha od nerazumevanja umetnosti, jer ljudi često veruju da je savremena umetnost nešto čemu ne mogu da pristupe i što ne mogu da razumeju, a ja svakako pozivam publiku da dođu i da pristupe otvorenog uma i srca i jednoj i drugoj i trećoj izložbi koja se nalazi u muzeju.
Prevazilaženje ličnih i spoljašnjih sukoba
– Svedoci smo aktuelnih dešavanja lokalno, regionalno i globalno, eskalacije sukoba u životima pojedinaca koji “vode rat” sami sa sobom i eskalacije spoljašnjih sukoba u svetu, kako muzej savremene umetnosti može doprineti prevazilaženju briga i kolektivne anksioznosti?
– Odgovor na ovo pitanje zavisi od izložbe do izložbe. Na nekoj od njih posetilac može da se prepusti onome što gleda i u tom smislu da zaboravi na ono što se dešava, a negde se šta više podseti – suoči, i aktivno ga izložba natera da internalizuje dešavanja oko sebe, procesuira ih kroz umetnost i ispliva na drugu stranu.
– Dakle hoćete da nam kažete da nadrealna umetnost može ponuditi odgovor na pitanja i rešenja kroz način na koji su se savremeni umetnici borili i na koji se i danas bore sa egzistencijalnim pitanjima stvarnosti?
– Tako je, izložbe nadrealista uključuju umetnike koji su učestvovali i u revolicijama i u ratovima, kritički promišljali stvarnost, bili istaknuti u javnom prostoru, uzurpirali javni prostor tako da u tom smislu savremena umetnost može nekako da vas izoluje iz stvari koje se dešavaju ali takođe i da podstakne da dodatno razmišljate i da vam pruži drugi pogled i perspektivu na ono sa čim se suočavate, što nam onda pomaže da lakše prebrodimo teškoće, lične i kolektivne probleme.
Milena Pavlović Barili: Priča o neuzvraćenoj ljubavi
Htela bih da te volim
više nego što mogu
Okrenuta od sveta –
bez vremena i prostora –
biti urezana u tvom odrazu.
U teskobi postojanja,
htela bih
da svest uronim
u tvoje spokojstvo
oslobađajući se svake suze
koju ipak moram isplakati
na strašnoj granici
izmišljenog odnosa.
Milena Pavlović Barili, jedna je od ikona srpske umetnosti, ostavila je dubok i neizbrisiv trag u svetu slikarstva i poezije. Njena neobična nadarenost, jedinstveni stil i duboka emotivnost čine je jednom od najizuzetnijih figura u istoriji srpske kulture.
Iako se Milena udala 1943. godine za američkog oficira Roberta Goselina, koji je bio dvanaest godina mlađi od nje, što se navodno njenim prijateljima nije dopadalo te postoje još mnoge druge špekulacije o njihovom braku a malo toga se pouzdano zna, ona je kroz svoju umetnost ispričala priču o jednoj drugoj svojoj velikoj ljubavi koju je kako se prepričava upoznala na svom putu u Španiju. Tamo se zaljubila ali po povratku, mladić se nikada nije pojavio ni ukrcao na brod.
Slika muškarca u nebo plavoj odori predstavlja kako kažu, njenu veliku ljubav, a pesmu ,,Htela bih da te volim”, posvetila je upravo njemu.
Priznata u svetu zaboravljena u Srbiji
Ono što nije mnogo poznato je da je Milena bila ilustratorka mnogih uglednih američkih modnih magazina tog vremena a neki od najpoznatijih su Vogue, Glamour, Harpers Bazzar, Town & Country.
Vest o njenoj smrti su objavili New York Times i sve velike italijanske novine, ali u Srbiji o tome nije bilo ni reči. Milenin pepeo počiva na nekatoličkom groblju u Rimu.
Datumi izložbi
– Za kraj Mirko recite nam do kada će ove atraktivne izložbe trajati?
– Izložba Ane Viđen “Aktivitet sto godina nadrealizma” biće otvorena do 28. februara, a izložba Milene Pavlović Barili trajaće do 17. marta – zaključio je naš sagovornik.